Suočavanje s prošlošću

Suočavanje s prošlošću

Kvalitet radionice na temu suočavanja s prošlošću umnogome zavisi od prethodnog znanja i senzibilizacije za osnovne teme: nasilje, razumevanje i analiza sukoba, predrasude i diskriminacija, identitet i različitosti. A najviše od motivacije učesnika da se ovom temom bave – što je veća motivacija, to tema može dublje da se obradi. Jedan od preduslova za ovu temu je i izgrađena grupa, tačnije atmosfera međusobnog osnovnog poverenja. Potrebno je da postoji i poverenje u trenerski tim da su sposobni da vode proces sa teškim temama. Što je veće ovo poverenje, to će se učesnici lakše osmeliti da otvorenije govore o pitanjima o kojima nam se mišljenja jako razlikuju.

Ciljevi radionice mogu da budu: analiza mehanizama suočavanja s prošlošću koji se koriste u našim društvima; osveštavanje šta se u našim društvima poriče, a šta se vrednuje u vezi sa ratnom prošlošću; uspostavljanje konstruktivnog dijaloga među ljudima iz različitih zajednica i promišljanje o pristupima i aktivnostima koje bi dovele do konstruktivnije promene u društvima. Pažljivo pripremljena i vođena radionica na ovu temu, u grupi u kojoj postoji međusobno osnovno poverenje, neminovno vodi do buđenja empatije i solidarnosti preko granica i izgradnje poverenja među susedima iz različitih zajednica. Ljudi se osećaju osnaženo jer su uspeli da u atmosferi poštovanja razgovaraju o temama koje se inače plaše da otvore zbog straha od vređanja, nepoštovanja, bola, negiranja, odbacivanja, poniženja i bespomoćnosti. Iz te perspektive društvena promena izgleda mnogo bliže i dostupnije.

Ponekad čak dve ili tri radionice na treningu budu na temu suočavanja s prošlošću. Ovo su radionice na kojima se mnogo govori, razgovara i sluša, jer su vežbe uglavnom tako postavljene. Treba imati u vidu da je veoma zamorno pažljivo slušati dvadeset i nešto ljudi i učestvovati u razgovoru po čitav dan. Veoma je važna povremena promena dinamike, kako bi se održala pažnja i da se ljudi ne bi potpuno iscrpeli. Zato često u okviru radionice na ovu temu ili teme izgradnja mira i razumevanje i analiza sukoba organizujemo projekciju filma čiji sadržaj odgovara temama,* nakon čega se nastavljaju razgovori i slušanje drugih.

 

Primer radionice

Zidne novine: Kada čujem „suočavanje s prošlošću“, pomislim na…

Trajanje: 10 min

Šareni barometar na temu suočavanje s prošlošću

Tip vežbe: Šareni barometar

Trajanje: 45–60 min.

Potreban materijal: Papir u boji, unapred pripremljeni papiri sa izjavama

 

Opis vežbe

Unapred je pripremljeno nekoliko setova papira sa po jednom izjavom/rečenicom. Po mogućstvu, papiri su različitih boja. Kada se prvi set postavi na pod, učesnici se odlučuju kom od ponuđenih papira će prići. Pozove se nekoliko učesnika da prokomentariše zašto stoje baš na toj izjavi. Govore prvo oni koji stoje na jednoj izjavi, potom se prelazi na sledeću. Kada se prokomentariše poslednja izjava u setu,  postavlja se sledeći set.

Setovi izjava:

  1. „Živeo/la sam u ratu“; „Rat me je samo okrznuo“; „Rat nije direktno uticao na moj život“; „Rat sam gledala na TV-u“.
  2. „Suočavanje s prošlošću je prioritetni zadatak naših društava“; „Suočavanje s prošlošću je nešto što ne razumem“; „Suočavanje s prošlošću je važno, ali ima mnogo bitnijih stvari“; „Suočavanje s prošlošću je koncept nametnut sa Zapada“; „Ostali“.
  3. „Suočavanje s prošlošću je posao nevladinih organizacija“; „Suočavanje s prošlošću je posao države“; „Suočavanje s prošlošću nije moj posao“; „Suočavanje s prošlošću je posao žrtava“.
  4. „Najvažnije  je  osuditi  zločince“;  „Najvažnije  je  ustanoviti  istinu“;  „Najvažnije  je  pružiti žrtvama zadovoljenje“; „Najvažnije je da smo živi i zdravi“; „Najvažnije je da moja strana prizna da je činila zločine“.
  5. „Moje društvo je daleko odmaklo u procesu suočavanja s prošlošću“; „Moje društvo nije ni započelo taj proces“; „Moje društvo je napravilo male korake“; „Moje društvo se svakodnevno suočava s prošlošću“.

 

Napomena

Ova vežba je korisna za početak rada na temi, jer na relativno brz i jednostavan način dolazi do razmene kojom se stvara bolja slika o različitim iskustvima koja postoje u grupi, zatim daje informaciju koliko smo već zauzeli neke pozicije u odnosu na temu i koje su to pozicije. Takva vrsta razmene doprinosi boljem međusobnom razumevanju, što je od suštinske važnosti za konstruktivan pristup zahtevnijim pitanjima iz ovog polja. Ukoliko nije već ostvaren solidan nivo razmene u grupi (odnosno ukoliko se vežba radi već prvog ili drugog dana susreta), treba imati u vidu da ovo može biti zahtevna vežba nekim osobama iz razloga što zahteva jasno pozicioniranje u odnosu na ipak teške teme.

 

Heroji

Tip vežbe: Rad u malim grupama, razgovor u plenumu

Trajanje: 45–60 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

 

Opis vežbe

Učesnici se podele u male grupe, na osnovu nacionalne pripadnosti: Albanci/ke, Srbi/kinje, Hrvati/ ce, Bošnjaci/kinje, Makedonci/ke… Svaka grupa treba da pobroji i zapiše nacionalne heroje svojih zajednica (bez obzira na to da li ih oni lično doživljavaju kao heroje). Nakon završetka rada u malim grupama svaka grupa pročita „svoje“ heroje. Ne dozvoliti diskusiju dok sve grupe ne predstave liste heroja, samo eventualna pojašnjenja u vezi sa nedovoljno poznatim imenima. Sledi razgovor u plenumu.

Razgovor u plenumu

 

Predložena pitanja za razgovor:

  • Kako komentarišete svoju listu, a kako liste ostalih grupa?
  • Kako se osećate sa navedenim imenima, koliko su to i vaši lični „heroji“?
  • Postoji li neki obrazac po kome ljudi postaju nacionalni heroji na našim prostorima?
  • U kakvoj su ovi heroji vezi sa načinom na koji se naša društva odnose prema prošlosti?
  • Zašto je tako malo žena na tim listama?

 

Napomena

Ovom vežbom dobijamo sliku šta se u našim društvima vrednuje. Vežba se može koristiti i za temu Nacionalni identitet.

 

Druga verzija vežbe

  1. Lični heroji. Svako za sebe razmisli i zapiše ko su mu/joj bili heroji u detinjstvu, a koji su sada.
  2. Odlazak u manje grupe (koje se sastoje od ljudi iz različitih krajeva). Razmena o herojima koje smo zapisali.
  3. Mala grupa na velikom papiru (zidnim novinama) ispiše listu onih koji važe za heroje u našim društvima.
  4. Diskusija u plenumu, utisci, komentari.

 

Šta naša društva poriču?

Tip vežbe: Rad u malim grupama, razgovor u plenumu

Trajanje: 60 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

 

Opis vežbe

Učesnici se podele u grupe na osnovu nacionalne pripadnosti. Imaju zadatak da porazgovaraju i pripreme prezentaciju na temu Šta naše društvo poriče (u vezi sa suočavanjem s prošlošću)? Prezentacije potkrepiti konkretnim  primerima.  Rad  u  grupama  traje  oko 25 minuta. Potom grupa po grupa predstavlja svoje zaključke, uz eventualna pitanja pojašnjenja.

Napomena

Kratak teorijski input o poricanju može da bude koristan pre ove vežbe, kako bi se učesnici podstakli da razmišljaju i o onim manje očiglednim poricanjima. Na primer, Cohenove vrste poricanja u odnosu na to šta se poriče.*