U iskustvenim vežbama se često dešava da postoji više slojeva koji se mogu evaluirati ili se vežba odvije na neočekivan način, čime se potreba za evaluiranjem preusmerava sa planiranog toka. Ono što je važno jeste da čitav tim prati razvoj situacije, po mogućnosti se konsultuje u vezi sa najvažnijim zapažanjima, i time pruži podrška pojedincu koji vodi vežbu. Pritom je redosled koraka tokom evaluacije važan, tj. praćenje primarne potrebe za emotivnom ili sadržajnom evaluacijom i važnost zatvaranja tog segmenta evaluacije pre prelaska na zaključke ili sadržajan deo (to može biti analiza osećaja koji su se javili tokom izvedbe vežbe). Primer koji ilustruje ovu višeslojnost mogu biti vežbe tokom kojih se radi na temi komunikacije ili saradnje, kada se postavlja zadatak koji je sadržajno vrlo kontroverzan ili poseduje višeznačne etičke dileme (vidi npr. vežbu „Glasanje o krivici“).
