Predrasude i diskriminacija

Među ciljeve radionice spada suočavanje sa predrasudama koje postoje u društvu, sa sopstvenim predrasudama, kao i predrasudama koje drugi imaju prema nama, zatim poticaj da se uloži trud u razgradnju predrasuda i slika neprijatelja u društvu, a takođe razvoj empatije i solidarnosti među pripadnicima različitih društvenih grupa.

 

Igrica

 

Asocijacije

Tip vežbe: Samostalan rad, razgovor u plenumu

Trajanje: 35–45 min.

Potreban materijal: Samolepljivi papiri (post-it), veliki papiri, olovke

 

Opis vežbe

 

Za ovu vežbu se unapred pripremi desetak pojmova, koji su zapravo različite društvene grupe. Na primer: vernici, vojnici, feministkinje, fundamentalisti, političarke, homoseksualci, ateisti, Amerikanci, Nemci, NVO.

Svi učesnici dobiju po petnaestak samolepljivih papira. Kaže im se da će voditelj zadati pojam, a njihov zadatak je da na jednom papiru napišu prvo što im padne na pamet u vezi sa tim pojmom. Vreme za to je kratko, oko 15-20 sekundi. Kada vreme istekne, trenerski tim pokupi ispisane papire i sve ih zalepe na jedan veliki papir naslovljen pojmom koji je zadat. Zatim voditelj zadaje novi pojam, a učesnici pišu na novom papiru.

Kada se vežba završi i svi papiri se zalepe na odgovarajuće podloge naslovljene pojmovima, one se izlože u prostoriji tako bi svi mogli da priđu i pročitaju šta je sve zapisano.

Razgovor u plenumu

 

Predložena pitanja:

Koliko ste sami sebe cenzurisali? Koliko ste iznenađeni time šta ste napisali? Odakle potiču ove asocijacije? Koliko ove asocijacije imaju veze sa predrasudama?

 

Napomena

 

Korisno je da jedan deo zadatih pojmova budu društvene grupe kojima neki od učesnica i učesnika pripadaju. Može da se dogodi da neki učesnici budu povređeni nečim što su pročitali, a da se oni koji su to napisali osećaju krivim ili da se ponašaju defanzivno. Ako u razgovoru ljudi sami do toga ne dođu, važno je napomenuti da je instrukcija bila ne da ljudi pišu svoje mišljenje, već prvo što im padne na pamet. Svi ti zapisi govore o slikama i predrasudama koje su prisutne u našem okruženju i kojima smo neretko bombardovani. Mi možemo da poričemo da predrasude postoje i da se cenzurišemo, ali time verovatno nećemo ništa promeniti. A možemo i otvoreno da razgovaramo o njima s drugim ljudima i da zajedno tražimo načine kako da to menjamo.

 

Predrasude o etničkim/nacionalnim grupama

Tip vežbe: Rad u malim grupama, predstavljanje i razgovor u plenumu

Trajanje: 90 min.

Potreban materijal: Veliki papiri, markeri

 

Opis vežbe

Prvi korak (predrasude o svojoj grupi): Učesnici se podele u grupe po etničkoj pripadnosti. Svaka grupa dobije zadatak da na zidne novine ispiše ono što su čuli u svojoj sredini o svojoj etničkoj grupi (preciznije: to ne mora da bude ono što sami misle na tu temu), odnosno da odgovore na pitanje: Kakvi su Srbi/kinje, Hrvati/ce, Bošnjaci/kinje, Albanci/ke, Makedonci/ke, Crnogorci/ ke, itd?

 

Drugi korak (predrasude o drugim grupama): Učesnici se odlučuju za jednu od etničkih grupa kojoj ne pripadaju (ponuđene etničke grupe su od onih kojima pripada bar jedna osoba iz grupe učesnika). Bitno je da u svakoj grupi bude otprilike podjednak broj učesnika. Zadatak je da na zidnim novinama ispišu šta su sve čuli kakva je ta etnička grupa.

Slede prezentacije zidnih novina iz prvog koraka, onda iz drugog koraka, pa razgovor u plenumu.

 

Razgovor u plenumu

 

Predložena pitanja:

Kako vam se ovo čini, kako se osećate kad vidite sve ovo? Koliko se u svakodnevnici srećete sa ovim predrasudama? Šta raditi s njima?

 

Napomena

Veoma je važno vežbu pažljivo uvesti i dati vrlo precizne upute. Zadatak je da se napiše ono što znamo da postoji, a ne ono što je lično mišljenje. Često u grupama ima ljudi koji ne žele da se određuju etnički, pa time ne žele ni da učestvuju u vežbi koja ih stavlja u takvu situaciju. Između ostalog, i zato je važno da se razjasni iz kog razloga se ova vežba radi. U našim kontekstima često nas niko ni ne pita u koju etničku (ili drugu) grupu spadamo, jednostavno nas svrstaju, hteli mi to ili ne, osećali se tako ili ne. Onima koji ne žele da se određuju etnički, može se ponuditi da idu u onu grupu u koju ih najčešće svrstavaju. Moguće je da će iz protesta poneko odlučiti da formira novu grupu i nazove je „vanzemaljci“ ili „kosmopoliti“ i to, naravno, treba dozvoliti, iako skreće sa date teme.

Ponekad može biti i samocenzure, jer „nije lepo tako nešto napisati o nekome“. Trebalo bi razjasniti da je namera da se mapiraju postojeće predrasude (koje ne moraju neophodno biti naše, već one koje smo u svojoj okolini čuli), pa potom razmišljati kako se nositi s njima. Jedan od pristupa jeste poricanje da one postoje, ali teško da ćemo im poricanjem stati na put. Treba imati u vidu da ova vežba često teško padne ljudima, jer su prvi put u situaciji da pred onim „drugima“ kažu koje predrasude prema njima postoje. No, ako se ova vežba pažljivo vodi, efekat može biti upravo izgradnja međusobnog poverenja.

 

 

Barometar na temu predrasuda

Trajanje: 30 min.

 

Opis vežbe

Metoda barometar 

Predložene izjave za barometar:

•  Ja imam predrasude.
• Imam pravo na svoje predrasude.
• Predrasude vode ka diskriminaciji.

 

Brainstorming: Odakle potiču predrasude?

Trajanje: 10–15 min.